Христос воскресе! Воистину воскресе!
Христос васкрсе, Христос воскресе, Христос васкрс, Христос васкресе… чујемо толико сличних, а у суштини потпуно различитих изговора ускршњег поздрављања и честитања.
Према данашњем Речнику Матице српске, најправилније би било рећи: “Христос васкрсе”! Поред тога дозвољен је и архаични, црквени облик “Христос воскресе”.
Неправилно је: „ВАскрЕсЕ“, Правилно је само васкрсе, или воскресе.
Такође, у поздраву се није уобичајио народни изговор Христос ускрсну. Ево и због чега…
Ми данас користимо облик “ускрснути” који припада савременом српском језику и због ког је правилно рећи и “Ускрс”, као што се празник правилно зове и “Васкрс”. Реч “ускрснути” потиче од српскословенског језика, одн. српске редакције старословенског језика. Српска редакција старословенског језика настала је у време када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X, а најкасније до првих деценија XI века). Од тада па до првих деценија XВ века Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног “В”: “въскръсе” . Због вокализације, одн. губљења овог полугласника у каснијем периоду развоја језика, данас и имамо овакве недоумице.
На црквенословенском постоје два облика читања, прилагођени српскословенски и рускословенски. Према првом је Христос васкрсе! (од васкрснути), а према другом Христос воскресе! (од воскесеније).
Исто се питање поставља и кад је одговор на ускршњи поздрав у питању. Како се каже: Ваистину воскресе, или воистину васкрсе? Правилно је рећи и “ваистину” и “воистину”.
Само што би требало бити доследан па на рускословенски поздрав “Христос воскресе” одговорити истим обликом “Воистину воскресе”. Истом логиком рећи ћемо и “Христос васкрсе” – “Ваистину васкрсе!”
Преузето са опанак.нет и благо преуређено од стране уредника Училнице.