Непостојано а

Непостојано а

Назива се непостојаним јер се не записује, али се на одређеним местима чита због лакшег изговора речи. Оно се чита када се појави низ сугласника, од којих је један сонант (сонанти су гласови: м, н, њ, р, л, љ, в, ј.), што чини изговор незгодним, тако да се убацивањем гласа “а” он знатно олакшава.

Непостојано а се убацује између сугласника и сонанта у два случаја:
1. када сонанти стоје на крају речи или слога иза сугласника,
2. када сонанти стоје на почетку речи, а следује им сугласник.

Лакше је разумети кроз примере.

Примери случаја када сонанти стоје на крају речи или слога иза сугласника

Жезал такође. Без непостојаног а би се отежао и успорио изговор. Али када се реч пребаци у нпр. генитив, онда гласи “жезла”, или у инструментал – “жезлом”. Код облика речи код којих се појављује сугласник после сонанта, изговор је олакшан и нема потребе да се уводи непостојано а.

Примери када сонанти стоје на почетку речи, а следује им сугласник

За ову групу важи исто правило да се убацује непостојано а иначе би изговор био веома незгодан- лжа или мзда.

Обзиром да се почетак речи не мења по падежима, роду или броју, тако да нема начина да се почетак речи лакше изговара, непостојано а се задржава у свим облицима.

Непостојано а може да промени и значење речи

Понекад се коришћењем или изостављањем непостојаног а може указати на другачије значење речи. Нпр. реч “тма” без непостојаног а означава број десет хиљада, или мноштво. Док се са непостојаним а описује мрак, одсуство светлости, тама. Ко више воли визуелни приказ, може да погледа пример испод.

Ако Вам више одговара, имате и видео лекцију о свему горе написаном:

Хвала Вам на читању и праћењу, надам се да ће вам бити корисно.
Остајте с Богом!

Сергије Симић